Sinoć, Kurosavin “Ran” (japansko društvo je sviknuto na alegorijsko-ritualne koncepte), jutros Rozenkrojceri (pogrdno I.N.R.I. iznad Hristove glave na krstu se pretvara u božanstvenu skraćenicu - “vatrom se priroda potpuno obnavlja” - Igne Natura Renovatur Integra), zatim ručak u bašti (uz špansku Kriancu), vežbanje (Listova Sonata i Šuman) od 06.30 sabajle, neuspela slika od prekjuče i staroegipatska filosofija navečer.

To je zbir dobrih opažaja u protekla tri dana - i to bez reda, kako mi pada na pamet. Ja ovih dana, verovatno nisam normalan a svi koji zavise od Dačića su normalni. Prihvatam greh, ujutro se krstim se ispred porodične ikone i pušim dobre danske duvane na lulu. Vi procenite sami! Da - uz to još i sećanje na pubertetskog Kastenedu i ubijanje samoljublja i samosažaljenja koja su, bez moje volje dobile na snazi ovih dana… I još par stvari: intervju oca Tadeja (1914-2003) sa Veljom Pavlovićem, neuspešan pokušaj da jednog svog božanstvenog diplomca odučim od ritualnog obraćanja (arhetipska alteracija iz “vi” na “ti”). Život nam je dat za istraživanje, ne samo za trajanje.