Bio sam kod audiologa preneki dan. Napravio sam otisak oba uha da bi dobio “olive” po meri moje potrebe za povremenom izolovanošću od stvarnosti. Prvo se duboko u ušni kanal umetne čep od sunđera koji će zaustaviti razlivanje tečnog silikona do bubne opne. Zatim se dvokomponentna zaptivna masa rasporedi po celoj školjci. Gluvilo koje u tom trenutku nastaje ravno je onom koje je imao Betoven dok je pisao svoje poslednje tri klavirske Sonate. Neizmerno uzbudljiv osećaj! Zatim se stvrdnuti odlivci izvade iz uha pa se na osnovu njihovog oblika prave providni umetci koji idealno prijanjaju na uho. U njih se montiraju skupocene Shure slušalice (in ear monitor) tako da je izolovanost kompletna.

Periferija ovog koncepta je takođe interesantna. Slušalice koje pominjem napaja minijaturno “Tomahawk” pojačalo Reja Samjuelsa. Ova skupocena naprava sačinjena je od filigranskih delova. Omogućuje skoro metafizičku transparentnost zvuka i alternativnu prostornost. Pojačalo indukuje zvuk u najvišoj mogućoj klasi. Krajnji uređaj u ovom lancu jeste iPod Nano od 5gb

Kada kroz ovu konfiguraciju koja staje na dlan, pustim audofilske snimke zvuka prirode (talasi snimljeni na Tahitiju, svuci Provanse uveče, tropska šuma ujutro), ostvaruje se izuzetno realna i uverljiva zvučna trodimenzijalnost i prostornost od koje zastaje dah. Muzika zvuči bolje nego uživo - Bend Dizija Gilespija iz 1992 (Blue Note) nadrealno je realan.