Eusebius Florestanu
Kako je smešno planirati budućnost! Verovati u mogućnost uticaja, razmišljati unapred pa se radovati sutrašnjem danu, iščekivati, čekati, priželjkivati, nadati se, zamišljati, osmišljavati, biti nestrpljiv ili strpljiv, pronicljiv ili slep. Kako je uzaludno projektovati i verovati da smrtnim rukama utičeš na život, smrt, radost, ljubav - kako je to sve bedno i sablažnjivo!
Sutra je brisan prostor, nepoznat domen, uzvišica obavijena maglom, stramputica za pronicljive, žalost za verujuće. U njoj se poništavaju i optimisti i pesimisti, ona briše čoveka u kratkom trzaju. To je pijano magnovenje, uvek iznenadna rezultanta, iznenađujuća stvar i loša procena.
Pa izvoli, prekrajaj, trudi se, utiči, izlazi u suret, razmišljaj, pazi, očekuj! A sutra jesam ili nisam kao što sam danas to što jesam i kao što sam juče bio to što danas nisam. To je besmislena suština. Pristajem. A ti planiraj i kroji. To ionako nema nikakve veze sa stvarnim životom koji je van domašaja smrtnih.
