Kod nas u dvorištu je tim povodom usledila velika akcija. Iz istih stopa sam seo u kola i na stovarištu u Bulevaru JNA kupio gomilu ukrasnog kamena. Za to vreme je ćale pomogao radnicima koji su nalivali preostali beton u na briznu išalovano korito. Odlučili smo da napravimo stazu oko roštilja da bi se rešili gadne bljuzgavice koja nastaje posle kiše. Ćale je, kao i svaki građevinac, nepogrešivo procenio nagib tako da smo kasnije, sa lakoćom samo utapali kamene ploče u žitak materijal, oplemenjujući sivu površinu. Fotografije kačim sutra. Nakon ove histerične akcije sam podložio kaljevu peć; tek da zamiriše. Osećao sam se divno, nekako uzvišeno. Hrapave ruke od jakog betona i prijatno zatezanje u mišićima od prenošenja kamenja. Razmišljam kako su uskraćeni ljudi koji ne umeju da uživaju u ovako jednostavnim stvarima. Ja sam, pak, sa te strane blagosloven. Reklo bi se čak, Bogom dan!

Probao Listovu Sonatu i sve delove koje je List u autografu preškrabao. Kakve dragocenosti! Dok sam ja naporno radio, u susednom kabinetu je neko vežbao Rahmanjinovljev g mol Prelid, ponavljajući uporno jednu te istu grešku. S tim u vezi bih imao mnogo toga da kažem ali to ostavljam za neki drugi put. Sada sam retko dobre volje.