“Koja politika?”
Borisav Jović, bivši predsednik bivšeg predsedništva jedne bivše zemlje

Kada me je Ivan Ljuba, dve nedelje nakon izbora, pitao ko je pobednik a ko poraženi, uvideo sam da sa mnom nešto nije u redu. Naime, ovo uviđam tek sada, desetak dana nakon čevrste odluke da ritualno filtriram vesti iz politike. Uvedeo sam takođe, da sajt B92 kao i nekoliko drugih lokacija koje obrađuju dnevno-političke teme, ubiraju previše poseta sa moje IP adrese.

Razmišljao sam, dakle, pragmatično: ukoliko ljudi kojima bi politička situacija morala da bude mnogo važnija nego meni ostaju hladnokrvni (studenti, mladi ljudi, veliki deo “nezinteresovanog” glasačkog tela), zbog čega bi se ja uzbuđivao? Meni je i ovako i onako sasvim dobro. Nemam prevelike zahteve u tom smislu. Pamet se u Srbiju ionako neće useliti za moga života.

Vratio sam se iz Nemačke u kojoj sam radio neke, značajno važnije stvari od onih kojima se bave naši političari. Uvideo sam da je sasvim svejedno da li su oni nasmejani ili namršteni, tužni ili radosni, udruženi ili razjedninjeni. Svejedno je. Moj cilj je postignut a privid da se bez politike ne može, raspršio se kao memljiva magluština. Kod mene su ostali čisti ciljevi i jasni pojmovi.

I odmah je sve bolje. Čak se i kilaža dramatično smanjila. Odveć dugo su pogrešni hormoni aktivirali pogrešne hemijske reakcije. Ukinuo sam sve prečice na browser-u, očistio komp od svih političkih članaka, tekstova i napisa. Krstim se svako jutro i ne jedem posle pet.

Da li se nešto promenilo? Da li je neka važna odluka donesena? Da li su se okolnosti promenile? Da li je pobedila pamet? Da li je mladost pobedila starost? Da li je pamet zamenila glupost? Da li su gladni dobili pomoć od sitih? Da li je logika pobedila glupost? Na posletku, da li sve to može da utiče na moj život?

Niko ne može ništa da mi kaže. Dok su se drugi samo žalili, ja sam bio među osnivačima jedne demokratske, sada parlamentarne stranke. Radim u njenom političkom savetu a moje ime se nalazi na samom početku liste kandidata za poslanike. Da ne bude da neko od “ugroženih” nije znao. Za sada je dosta. Red je na vas rođeni moji. A ja ću ionako uvek biti na raspolaganju. Uvek.